Evropski parlament u predlogu rezolucije o Srbiji podržao pravo građana na proteste

U predlogu rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, evropski poslanici podržavaju pravo studenata i građana na mirne proteste, najoštrije osuđuju talas nasilja sponzorisanog od strane države, zastrašivanja i neselektivna hapšenja.

U dokumentu, objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta, smatra se da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.

Fokus rezolucije je stanje u Srbiji godinu dana nakon nesreće 1. novembra 2024, kada je u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 16, a jedna osoba teško povređena.

Pad nadstrešnice je pokrenuo talas masovnih antivladinih protesta, sa zahtevom da se utvrdi odgovornost, dok predstavnici vlasti odbacuju krivicu za nesreću.

U usaglašenom tekstu rezolucije Evropskog parlamenta “O polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije”, ponavlja se zahtev za potpunom i transparentnom istragom i sudskim postupkom, kako bi se odgovorni za pad nadstrešnice priveli pravdi.

Osuđuje se otvoreno mešanje Ruske Federacije u proteste u Srbiji kroz dezinformacije ruskih zvaničnika, uključujući Vladimira Putina, u kojima se govori o “obojenoj revoluciji” uz podršku Zapada.

Srpske vlasti se pozivaju da “preduzmu mere protiv takve maligne propagande u domaćim medijima, umesto što učestvuju u njenom širenju”.

Evroposlanici u rezoluciji podržavaju raspoređivanje ad hoc misije za procenu stanja demokratije, uz učešće Evropskog parlamenta.

Evropska komisija se poziva da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji.

Povećan uticaj Kine, projekti mimo tendera

U tekstu se navodi da se prisustvo i uticaj Kine u Srbiji znatno povećao proteklih godina kroz velika infrastrukturna ulaganja, “što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, poštovanjem standarda EU i usklađenošću s propisima o zaštiti životne sredine”.

Podseća se da su projekat rekonstrukcije novosadske železničke stanice sprovele dve kineske kompanije mimo uobičajenih procedura javnih nabavki, i da je Evropsko javno tužilaštvo pokrenulo istragu o potencijalnoj zloupotrebi fondova EU namenjenih za rekonstrukciju stanice.

U tekstu se ocenjuje da su izbori u Srbiji obeleženi sistemskim zloupotrebama, uključujući nepravilnosti u biračkom spisku, kupovinu glasova, zloupotrebu državnih resursa, pritisak i zastrašivanje birača i javnih službenika.

Ukazuje se i da su “nezavisni posmatrači izvestili da nedavni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću nisu bili ni slobodni ni pošteni”.

Policijska brutalnost na protestima

Evropski parlament ukazuje da su protesti koje je organizovao studentski pokret uglavnom bili mirni, iako je tokom leta 2025. bilo nekoliko izolovanih nasilnih incidenata.

Primećuju i da je u pojedinim slučajevima tokom masovnih protesta bilo prikazivanja radikalnih simbola i korišćenja ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike, što je naišlo na značajne kritike iz inostranstva i iz same Srbije.

U tekstu se ocenjuje i da srpske vlasti koriste nasilje protiv političkih protivnika i prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata, i ukazuje se na eskalaciju represije.

U rezoluciji se podseća da su na protestu u Beogradu 15. marta, prema navodima nezavisnih izvora, demonstranti bili napadnuti zvučnim oružjem, što izaziva “ozbiljnu zabrinutost zbog proporcionalnosti i zakonitosti upotrebe sile”.

Podsećaju da vlast poriče upotrebu zvučnog topa, te da je pozvala Federalnu službu bezbednosti Rusije (FSB) da istraži incident, kao i da zvanična istraga još uvek nije dovela ni do jedne optužnice.

Navodeći da su proteste obeležili represija, prebijanja, proizvoljna hapšenja, upotreba suzavca, politički motivisana pritvaranja, deportacije i masovni nadzor, EP ocenjuje da je nasilje pojačano od avgusta 2025.

Podsećaju na policijsku brutalnost, torturu i seksualno nasilje nad studentima, pretnje, politički motivisana krivična gonjenja Višeg tužilaštva i kampanje blaćenja u provladinim medijima.

U tekstu se ocenjuje da je Bezbednosno-informativna agencija “nezakonito snimala i prenosila na televiziji privatne razgovore” koji su korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremanje napada na ustavni poredak i bezbednost Srbije.

Dodaje se da je “elitna vojna jedinica Kobre angažovana u unutrašnjim sukobima i čak je ispaljivala bojevu municiju”.

EP ukazuje i da su provladine grupe i lica sa kriminalnom prošlošću bila zaštićena od strane policije tokom nasilnih kontramitinga, dok su studenti, opozicioni lideri i poslanici bili prebijani od strane policajaca u civilu.

Osuda nasilja ‘sponzorisanog od strane države’
Evroparlamentarci su podržali pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, istakli važnost građanske hrabrosti, posvećenosti nenasilju i angažovanje mladih u cilju napretka Srbije na evropskom putu i pozvali vlasti da garantuju i poštuju pravo na okupljanje i slobodu izražavanja.

U tekstu se izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako vlada može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima.

EP je “duboko zabrinut zbog situacije u Srbiji koja je i dalje puna tenzija i polarizacije koji lako mogu da dovedu do nasilja” i poziva vlasti da “promovišu inkluzivno političko učešće”.

Evropski parlament “najoštrije osuđuje talas državno sponzorisanog nasilja, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije”.

Osuđuje i kampanje blaćenja i zloupotrebu ličnih podataka kako bi se diskreditovali demonstranti, kao i nezakonito praćenje demonstranata pomoću špijunskih softvera.

Vlasti se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje.

Posebna zabrinutost se izražava zbog “raspoređivanja akustičnih uređaja dugog dometa” i velike upotrebe suzavca protiv civila, i poziva na usvajanje i primenu jasnih protokola o zakonitim tehnologijama za kontrolu mase i i na uspostavljanje nezavisnih mehanizama nadzora

Evropski parlament smatra da je “srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija” i izražava žaljenje “zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o tome da je urušavanje nadstrešnice bilo sabotaža ili teroristički napad”.

Izražava se i zabrinutost zbog toga što državne i pravosudne institucije ne rade ništa da “opovrgnu te neosnovane tvrdnje”.

Naglašava se da izmene zakona ne smeju dovesti do kriminalizacije mirnog ponašanja ili nenasilnih oblika protesta.

Osuda nezakonitih hapšenja i proterivanja građana EU

U tekstu se oštro osuđuju nezakonita hapšenja i proterivanje građana EU koji su podržali studente u protestu, kao i javno otkrivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca.

Istovremeno se izražava zabrinutost zbog rastućeg broja slučajeva pritvaranja građana EU na srpskim granicama.

Evroposlanici najoštrije osuđuju verbalne napade na poslanike Evropskog parlamenta od strane najviših srpskih zvaničnika, uključujući napad predsednika Vučića na evroposlanike iz grupe Zeleni/EFA početkom septembra.

Dalje se osuđuje otvoreno mešanje Ruske Federacije u proteste u Srbiji kroz dezinformacije koje šire ruski zvaničnici, uključujući Vladimira Putina, u kojima se govori o “obojenoj revoluciji” uz podršku Zapada.

Istovremeno se odbacuju optužbe srpskih zvaničnika i provladinih medija da su EU i neke njene članice bile umešane u organizaciju studentskih protesta sa ciljem pokretanja “obojene revolucije” i pozivaju srpske vlasti da preduzmu mere protiv takve maligne propagande u domaćim medijima, umesto što učestvuju u njenom širenju.

Izražava se zabrinutost zbog prisustva nacionalističkih narativa u pojedinim delovima protestnog pokreta i izražava žaljenje zbog nastavka korišćenja nacionalističkih narativa, poput koncepata “Velike Srbije” i “Srpskog sveta”, koje su u prošlosti promovisali pojedini članovi srpske vlade.

Podseća se da takva retorika nema mesto u odnosima između EU i Srbije i da podriva regionalnu stabilnost.

članstvu Srbije u EU i sankcijama protiv Rusije
Evropski parlament ponovo podvlači da pregovori o pristupanju Srbije treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka u temeljnim oblastima – naročito u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i reformi javne uprave, kao i potpunog usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i sankcijama protiv Rusije.

Podseća se da Srbija i dalje predstavlja upadljiv izuzetak u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom EU.

Evroposlanici podržavaju raspoređivanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta, a kako bi se procenilo stanje demokratije, protesti koji traju, napadi na demonstrante i represija prema studentima, prosvetarima i zaposlenima u javnom sektoru.

Takođe se Evropska komisija poziva da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji u skladu sa Globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava.

U usaglašenom tekstu rezolucije se najviši evropski zvaničnici pozivaju da se uzdrže od neutemeljenih izjava u kojima se hvali reformski proces Srbije i pozdravlja “novi ton” predsednice Komisije Ursule fon der Lajen tokom nedavne posete Beogradu.

Članice EU pozivaju se da ojačaju mere zaštite za one koji su u riziku, uključujući hitne vize i programe preseljenja, i traži od diplomatskih misija EU da pažljivo prate sudske sporove vezane za proteste.

Evroposlanici na kraju pozivaju sve zemlje koje će učestvovati na međunarodnoj izložbi EXPO 2027 u Srbiji da uzmu u obzir ozbiljne bojazni i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vlastima, kao i prijavljeni nedostatak poštovanja osnovnih građevinskih standarda i zakona u organizaciji i procesu izgradnje./RSE/