EU priprema nove trgovinske rute – i izazov za Peking i Moskvu – na samitu u Luksemburgu

Rezime

EU je domaćin samita sa ministrima iz Centralne Azije, Kavkaza i drugih zemalja koje se graniče sa Crnim morem kako bi razgovarali o Srednjem koridoru, trgovinskoj ruti koja zaobilazi Rusiju.

Cilj sastanka je promocija regionalne povezanosti, trgovine i energetske saradnje.

Brisel je već obećao značajna ulaganja, ali je i dalje teško konkurisati duboko ukorenjenim vezama sa Pekingom i Moskvom.

Evropska unija je 20. oktobra otvorila samit na visokom nivou sa liderima iz Centralne Azije, Kavkaza i drugih susednih zemalja, dok blok nastoji da stvori nove puteve u regionu gde Kina i Rusija dugo vrše uticaj.

Na vrhu dnevnog reda je Transkaspijski transportni koridor – poznat i kao Srednji koridor – nova trgovinska ruta duga 6.500 kilometara koja povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza, zaobilazeći Rusiju.

Sastanak u Luksemburgu će se fokusirati „posebno na pitanje uspostavljanja dobro funkcionišućeg takozvanog Srednjeg koridora koji se proteže preko Crnog mora i Kaspijskog jezera do Centralne Azije“, rekao je Eduards Stiprais, specijalni predstavnik EU za Centralnu Aziju, u intervjuu za RSE.

Samit predstavlja prekretnicu za 27 zemalja članica EU, koje nastoje da ojačaju svoj regionalni položaj u vreme kada je ruska totalna invazija na Ukrajinu pomerila geopolitičku ravnotežu, a ekonomska ekspanzija Kine dovela je do veće regionalne integracije sa Pekingom.

Prema nacrtu programa samita koji je dobio RSE, EU je domaćin ministrima iz Jermenije, Azerbejdžana, Kazahstana, Kirgistana, Moldavije, Tadžikistana, Turske, Turkmenistana, Ukrajine i Uzbekistana. Gruzija je takođe bila pozvana, ali je odbila da učestvuje.

Cilj samita je stvaranje novog redovnog formata za diplomatske kontakte usmerene na povezanost, trgovinu, digitalni razvoj i energetiku oko Crnog mora i šireg regiona.

„Kao odgovor na promenljivi geopolitički pejzaž, EU aktivno teži međuregionalnoj saradnji kako bi promovisala stabilnost, otpornost i prosperitet“, navodi se u dokumentu, dodajući da će diverzifikacija trgovinskih puteva „stvoriti ekonomske mogućnosti“ i „na kraju poboljšati regionalnu bezbednost i stabilnost“.

Stiprais kaže da će se sastanak nadovezati na prethodne samite i fokusirati na to kako najbolje iskoristiti sredstva prikupljena putem Globalne kapije, plana EU za partnerstvo u oblasti infrastrukture pokrenutog 2021. godine, koji se smatra alternativom kineskoj globalnoj inicijativi „Pojas i put“ (BRI).

„Novac je tu“, rekao je. „Problemi su u tome što moramo da donesemo neke političke odluke i sporazume o tome kako želimo da nastavimo, jer to podrazumeva prelazak više granica, a to su zemlje koje su bile veoma zainteresovane da potvrde svoj suverenitet u proteklih 30 godina.“

Može li EU da ostvari Srednji koridor?

Na veoma medijski propraćenom prvom samitu EU-Centralna Azija u aprilu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta sastali su se sa pet predsednika regiona i najavili dodatnih 12 milijardi evra (14 milijardi dolara) investicija u Globalnu kapiju kako bi se pokrenuo novi projekat razvoja digitalne infrastrukture.

Od toga, 3 milijarde evra (3,5 milijardi dolara) je namenjeno za Srednji koridor, pored 10 milijardi evra (11,6 milijardi dolara) koji su već obećani 2024. godine.

Vlade Centralne Azije, posebno Kazahstan, među najjačim su zagovornicima Srednjeg koridora, videći trgovinski put i bliže veze sa Briselom kao neophodne korake za diverzifikaciju svojih ekonomija i smanjenje političke zavisnosti od Kine i Rusije.

EU, jedinstveno tržište od 27 zemalja, najveći je strani investitor u regionu, ali obim uticaja Brisela u Centralnoj Aziji ostaje upitan.

„Centralna Azija želi veće angažovanje EU, ali regionalni lideri nisu preterano optimistični“, rekao je za RSE Temur Umarov, saradnik u Karnegi Evroazijskom centru u Berlinu. „EU još uvek nije obezbedila vrstu finansijskih sredstava koja bi je učinila pravim ‘trećim akterom’, pomažući regionu da postane manje zavisan od Rusije i Kine.“

Roman Vasilenko, ambasador Kazahstana pri EU i NATO-u, rekao je za RSE da su investicije oko Srednjeg koridora još uvek „u ranoj fazi“, sa studijama izvodljivosti koje se trenutno pripremaju, i da će ekonomski forum EU-Centralna Azija, planiran za novembar u Uzbekistanu, biti važan lakmus test.

Ipak, Vasilenko je rekao da je optimističan u pogledu budućnosti Srednjeg koridora i njegovog značaja za Kazahstan. Ukazao je na nove železničke projekte u zemlji i zajam od 35 miliona evra (41 milion dolara) koji je Astana dobila od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za modernizaciju infrastrukture u luci Aktau, kazahstanskom gradu na Kaspijskom moru koji predstavlja jednu od najvažnijih veza u koridoru.

„Trenutna geopolitička situacija zapravo omogućava Kazahstanu da postane pravi most između Istoka i Zapada“, rekao je Vasilenko.

Koje prepreke ostaju za Brisel?

Zvaničnici EU koji su učestvovali u pripremi samita u Luksemburgu rekli su za RSE da se novi regionalni format u Briselu smatra „prilično značajnim“.

Jedan zvaničnik EU, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je da bi samit mogao biti početak „zamene za Istočno partnerstvo“, bivšu inicijativu bloka za saradnju sa zemljama na njegovim istočnim granicama.

Međutim, Brisel mora da prevaziđe decenijama star ukorenjeni uticaj Pekinga i Moskve ako želi da proširi svoj uticaj u regionu.

Iako je pažnja Rusije trenutno usmerena na invaziju na Ukrajinu, ona ostaje glavni politički igrač, a Kina se pojavila kao vodeći trgovinski partner i strani investitor.

U Centralnoj Aziji, bilateralna trgovina sa Kinom, najvećim pojedinačnim trgovinskim partnerom regiona, stalno je rasla poslednjih godina, dostigavši rekordnih 94,8 milijardi dolara u 2024. godini.

Van Centralne Azije, vladajuća gruzijska stranka Gruzijski san postala je bliža Rusiji poslednjih godina i pogoršala je svoje odnose sa EU.

Tbilisi se takođe sve više oslanja na Kinu za infrastrukturna ulaganja, okrećući se državnim kineskim kompanijama, a ne evropskim ponuđačima, za izgradnju svog autoputa vrednog milijardu dolara kroz zemlju. Gruzija je takođe u maju objavila da je kineskom konzorcijumu dodeljen ugovor za izgradnju dubokomorske luke u Anakliji na Crnom moru.

Malo detalja o Anakliji se pojavilo od objave gruzijske vlade, ali se luka smatra vitalnim delom Srednjeg koridora ako ruta želi da funkcioniše kako je planirano.

Stiprais, specijalni predstavnik EU za Centralnu Aziju, kaže da je Unija u „simboličnoj konkurenciji“ sa Kinom i Rusijom kada je u pitanju razvoj trgovinskih puteva i infrastrukture u regionu, ali da „ima dovoljno prostora za sve u ovom poduhvatu“. „Imamo neke prednosti u odnosu na Kinu i Rusiju“, rekao je. „Jedna od njih je kvalitet naših investicija [i] to što one dolaze sa veoma jasno definisanim uslovima.“/Rferl/