Zelenski spreman da prisustvuje razgovorima Trampa i Putina nakon „otvorenog“ sastanka u Beloj kući

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman da prisustvuje planiranom samitu između Donalda Trampa i Vladimira Putina u Mađarskoj, ako bude pozvan.

Američki i ruski predsednik su nakon telefonskog razgovora u četvrtak objavili da bi možda želeli da održe razgovore o ratu u Ukrajini u Budimpešti u narednim nedeljama.

U ponedeljak je Zelenski rekao novinarima: „Ako je to poziv u formatu gde se nas trojica sastajemo, ili, kako se to zove, šatl diplomatija… onda ćemo se složiti u jednom ili drugom formatu.“

U međuvremenu, medijski izveštaji sugerišu da se njegov sastanak sa Trampom u Beloj kući u petak pretvorio u „nadmetanje“ – gde je američka strana pozvala Ukrajinu da prihvati ruske uslove za okončanje rata.

Zelenski je delovao uzdržano na svojoj prvoj konferenciji za novinare od razgovora, ali su njegovi komentari jasno pokazali da postoje velike razlike u mišljenjima između dve strane.

Opisao je sastanak kao iskren i rekao da je Trampu objasnio da je njegov glavni cilj pravedan mir, a ne brzi mir.

Kritikovao je Mađarsku kao mesto održavanja planiranih razgovora između Trampa i Putina, rekavši da mađarski premijer Viktor Orban – koga Kijev i mnogi lideri EU vide kao saveznika Kremlja – ne može „učiniti ništa pozitivno za Ukrajince ili čak dati uravnotežen doprinos“.

Kada su novinari u petak pitali Trampa da li će Zelenski prisustvovati sastanku u Budimpešti, on je odgovorio da želi da „svima bude udobno“.

„Biće nas trojica, ali moguće odvojeno“, rekao je, dodajući da će trojica lidera „morati da se sastanu“.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio vodili su „konstruktivan“ telefonski razgovor o pripremama za samit u Budimpešti, saopštila je Moskva u ponedeljak.

Zelenski se nadao da će dobiti američke rakete Tomahavk tokom posete Beloj kući, što bi mu omogućilo da udari duboko u Rusiji, ali je izgleda ostao praznih ruku jer se Tramp nije obavezao po tom pitanju.

Prema izveštajima medija, atmosfera na sastanku između Trampa i Zelenskog bila je mnogo napetija nego što se ranije procenjivalo.

„Fajnenšel tajms“, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorom, objavio je da je Tramp upozorio Zelenskog da će Putin „uništiti“ Ukrajinu ako ne pristane na njegove uslove.

Američka strana je navodno ponovila ruske argumente na „nepredvidljivom“ sastanku. Takođe je objavljeno da je Tramp odbacio mape linije fronta u Ukrajini i insistirao da Zelenski prepusti ceo istočni region Donbasa Putinu.

Tramp je ubrzo nakon sastanka napisao na društvenim mrežama da Rusija i Ukrajina „treba da stanu tamo gde jesu“ – misleći na trenutnu, opsežnu liniju fronta.

„Neka obe proglase pobedu, neka istorija odluči!“, rekao je.

Zelenski je odgovorio izjavom da je spreman za trenutni prekid vatre – ali je insistirao da Ukrajina „neće dati ništa agresoru“.

Što se tiče predloga o zamrzavanju linije fronta, Putinov portparol Dmitrij Peskov je u ponedeljak rekao da je stav Rusije „nepromenjen“ – bez navođenja dodatnih detalja.

Moskva je više puta zahtevala potpuno povlačenje ukrajinskih trupa iz četiri regiona na jugoistoku Ukrajine – Donjecka, Luganska (zajednički poznatih kao Donbas), Zaporožja i Hersona – kao i iz nekoliko drugih teških uslova.

Kijev i njegovi saveznici kažu da ovi zahtevi predstavljaju de fakto predaju.

Rusija je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Trenutno kontroliše oko 20% ukrajinske teritorije, uključujući južno Krimsko poluostrvo, koje je Moskva anektirala 2014. godine.

„Zaista nismo dobili ono što smo želeli“, rekao je ukrajinski politikolog Nikola Daviduik o nedavnom sastanku između Trampa i Zelenskog.

„Nekoliko dana kasnije, dobili smo uvid u sastanak i saznali o pretnjama i pritisku kojima je ukrajinska strana tamo bila izložena“, rekao je za BBC.

Međutim, dodao je: „Ne mislim da je Tramp potpuno na Putinovoj strani, već da pokušava da deluje kao posrednik… i to je njegov stil i kako se ponaša u takvoj situaciji.“

Međutim, Ivan Stupak, bivši pripadnik Ukrajinske bezbednosne i obaveštajne službe (SBU), rekao je da su izveštaji o ogorčenosti verovatno preuveličani.

„Sasvim sam siguran da je ovaj sastanak bio neutralan, a ne negativan, a ne katastrofa“, rekao je za BBC, dodajući da se sukobi ponekad dešavaju čak i između saveznika.

„Ovo nije Diznilend, ovo nije vrtić. To je sastanak između dva čoveka i dva šefa država.“

Tek prošlog meseca, Tramp je izgleda značajno promenio svoj stav o okončanju rata kada je rekao da Kijev može „vratiti celu Ukrajinu kakva je bila“, misleći na međunarodno priznate granice Ukrajine.

On je tada rekao da se njegov stav promenio „nakon što je saznao i u potpunosti razumeo vojnu i ekonomsku situaciju sa kojom se suočavaju Ukrajina i Rusija“.

U novom obrtu, Tramp je u ponedeljak rekao da Ukrajina „još uvek može da pobedi“, dodajući: „Ne mislim da će… Sve je moguće… Rat je veoma čudna stvar“.

Tramp je ranije upozorio da će proces verovatno rezultirati time da Ukrajina mora da se odrekne dela teritorije – ishod koji Zelenski dosledno odbacuje.

Američki predsednik je vršio pritisak na zemlje NATO-a, kao i na Kinu i Indiju, da prestanu da kupuju rusku naftu kako bi izvršio dalji ekonomski pritisak na Moskvu da okonča sukob.

Takođe je ranije pretio Rusiji strožim sankcijama ako Putin ne ispuni rokove za napredak u okončanju rata, ali nije sproveo te pretnje.

Trampovi odnosi sa Zelenskim u javnosti su se takođe značajno poboljšali poslednjih meseci, nakon što su on i potpredsednik DŽ. D. Vens izgrdili ukrajinskog predsednika uživo na televiziji tokom sastanka u Ovalnom kabinetu u februaru.

Tokom svoje kampanje, Tramp je tvrdio da može da okonča rat u Ukrajini u roku od nekoliko dana, ali je kasnije priznao da bi rešavanje sukoba bilo teže od bilo kog sa kojim se suočio otkako se vratio na dužnost./BBC/