Srpski NIS Putinova odskočna daska za finansiranje malignih operacija

Autorski članak Dragana Šormaza za The Geopost

Stupanje na snagu američkih sankcija protiv Naftne industrije Srbije u ruskom vlasništvu, u potpunosti je zatvorilo obruč oko Aleksandra Vučića i njegove, sada već četvoronožne teturajuće spoljne politike. Greške napravljene u geopolitičkom pozicioniranju Srbije u poslednjih 15 godina došle su na naplatu bez mogućnosti daljeg odlaganja ili reprograma napravljenog duga. 

U samo tri dana zvanični Beograd su šokirale četiri poražavajuće vesti. Prva se odnosi na stupanje na snagu sankcija NIS-u za koje sada postoji samo jedno rešenje – nacionalizacija. Ma koliko da Vučić, iz straha za sopstvenu bezbednost, kukavički beži od ovog rešenja, pre ili kasnije ono će morati da se sprovede. Alternativa je potpuni kolaps energetskog i privrednog sistema Srbije što Vučićev režim ne bi preživeo. Odluku koju je neminovno doneti potrebno je doneti što pre kako bi nastala šteta bila što manja. U suprotnom, zakasnelo donošenje odluke o nacionalizaciji NIS stvara rizik od nastanka štete koju više neće biti moguće sanirati. Takođe, bilo kakav pokušaj sa lažnim prenošenjem vlasništva neće proći verifikaciju američkih finansijskih vlasti. Jer razlog za uvođenje sankcija NIS-u nije toliko zbog finansiranja rata u Ukrajini, čiji jedan dan Rusiju košta onoliko koliko iznosi godišnji profit NIS-a, već mnogo više zbog finansiranja agenturne mreže Kremlja u Srbiji, regionu i EU. Postojanje nedavno otkrivenih kampova i grupa za hibridne operacije u Moldaviji, Francuskoj i Nemačkoj, nije se slučajno dogodilo u Srbiji. Upravo je NIS, Putinova zlatna koka, kojom se finansiraju maligne operacije i uticaj u ovom delu sveta. Litije u Crnoj Gori, promovisanje srpskog sveta i integralizma u regionu, književne večeri i tribine na temu kosovskog mita… sve to je Rusija potpomogla našim novcem iz NIS-a, ne trošeći ni jednu svoju rublju! Upravo zbog toga, pored promene u strukturi vlasništva u NIS-u, biće neophodno zaustaviti finansiranje ilegalnih ruskih operacija, ali i sprovesti kredibilnu istragu o dosadašnjim finansijskim tokovima ove kompanije. Ipak, čudi Vučićeva nespremnost bez obzira na veliko iskustvo koje ima. Očigledno je da je bio ubeđen da će Amerika u nedogled pomerati sankcije! Mnogi u Srbiji i sada, pa i on, smatraju da će doći do dogovora Amerike i Rusije! Naivno, Tramp je na pitanju Gaze pokazao ko je ‘gazda’ i nastaviće to da pokazuje! Uostalom, što je Rusija slabija u energetskom sektoru, to će Amerika biti snažnija u svetu. Ovu priliku da to postigne, zbog Putinove greške sa agresijom, Amerika neće propustiti!

Vest o stupanju na snagu sankcija koje egzistencijalno ugrožavaju kičmu energetskog sistema zemlje dopunila je vest o izostanku dugoročnog ugovora o isporuci gasa koji je Putin navodno Vučiću bio obećao još u maju mesecu. Umesto trogodišnjeg, Beogradu je ponuđen samo tromesečni aranžman do kraja ove godine. S druge strane, čak i da je dobio dugoročni ugovor o isporuci gasa, nikome nije jasno na koji bi tačno način taj gas bio dopremljen u Srbiju s obzirom na najavu Bugarske o prekidu tranzita ruskog gasa počev od 1. januara 2026. godine. Interesantno je da se ovim pitanjem ne bavi ni jedan medij u Srbiji! Obamrlost srpskog društva je ogromna, ali i ovo pokazuje koliko je uspešna ruska propaganda u Srbiji! Svi skaču na pomen mogućnosti zagađenja od rudnika litijuma, ali niko ne reaguje na strašnu realnost nedostaka gasa i nafte pred predstojeću zimu!

Zvanični Beograd ništa bolje nije prošao ni u odmeravanju snaga između Brisela i Pekinga. Značajno uvećanje carina na čelik i smanjenje kvota za uvoz ovog strateškog proizvoda iz Srbije gotovo izvesno će ugasiti jednu od najvećih kineskih investicija u Srbiji – Železaru u Smederevu. Podsetiću da su vlasnici Smederevske železare pre Kineza bili Amerikanci, tj. kompanija US STEEL! Kada ih je, greškom, a on je uvek i samo grešio, Boris Tadić odbio da pomogne subvencijom u vreme velike krize na svetskom tržištu čelika, Amerikanci nisu ucenjivali Srbiju, nego su joj prodali (poklonili) železaru za 1$! To Beograd SIGURNO ne može da očekuje od ‘prijatelja’ iz Kine I Rusije! Pokazalo se i ovoga puta da čak i kineske investicije u Srbiji imaju svoju svrhu isključivo preko tržišta EU. Postavlja se pitanje zbog čega Kina ne otvori svoje tržište za čelik proizveden u Srbiji s obzirom na naširoko hvaljen sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje? Dakle, Kina je spremna da ulaže u Srbiju isključivo ako proizvode može da plasira na tržište EU bez ikakve spremnosti da uveze bilo šta iz Srbije osim sirovina poput rude bakra i građevinskog drveta.

Četvrta loša vest za Vučićev režim došla je iz Prištine koja se pohvalila prevremenom isporukom modernih dronova samoubica iz Turske. Time je Vučiću izmaknut i pomoćni spoljnopolitički stub koji je gradio oslanjajući se na lične odnose sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom. Pokazalo se da su očekivanja Vučića i njegovih porodičnih savetnika da će pobedom Donalda Trampa nastati povoljne okolnosti za prekrajanje balkanskih granica, bila prilično naivna i diletantska. Usled nezainteresovanosti Trampove administracije za region Zapadnog Balkana, otvorio se prostor za snažniji uticaj Nemačke i Turske sa kojima Srbija teško može da uskladi svoje deklarisane nacionalne interese. A u sudari sa ove dve sile zvanični Beograd nema gotovo nikakvih šansi. Dovoljno je samo navesti podatak da je isporukom jedne tranše dronova Turska neutralisala značaj gotovo celokupne vojne opreme koju je Vučić pokazao na vojnoj paradi koju je u septembru upriličio u Beogradu.

Pokazalo se da bilo koje oružje koje Srbija može da nabavi ne vredi mnogo u odsustvu saveznika. A da bi se uspostavila strateška savezništva potrebno je formulisati nacionalne interese na jeziku koji svet razume i prihvata, ali i napustiti besmislenu i promašenu politiku vojne neutralnosti. Savezništva ne nastaju na oportinizmu i odsustvu vrednosti, već naprotiv – isključivo na zajedničkim vrednostima i zajedničkim interesima. A za to će biti neophodno da na vlast u Beogradu dođu neki novi ljudi koji će imati dovoljno snage i znanja da Srbiju napokon izvuku iz gliba i zabluda devedesetih na kojima Vučićev neoradikalski režim zasniva svoje postojanje. Ti novi ljudi nisu oni koji žele samo da zamene Vučića, bez značajne promene u spoljnoj politici, a to je dosadašnja beogradska opozicija, ali ni fantomska ‘studentska lista’! To mogu biti samo oni ljudi koji se otvoreno zalažu za demokratsku Srbiju u evroatlantskom svetu! Ima ih mnogo, potrebno je da se organizuju! Samo takva alternativa je zdrava alternativa!