Može li Putin ući u Evropsku uniju uprkos sankcijama i nalogu za hapšenje?

Trenutne sankcije EU i predstojeći nalog za hapšenje bacaju sumnju na to da li Vladimir Putin može da odleti u Budimpeštu i tamo se sastane sa Donaldom Trampom.

Vladimir Putin dolazi u Budimpeštu. Barem tako piše u pozivu.

Nakon dužeg telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom u četvrtak, lideri Sjedinjenih Država i Rusije su se okvirno složili da se sastanu u prestonici EU i NATO-a u bliskoj budućnosti kako bi razgovarali o mogućem okončanju sveobuhvatne invazije na Ukrajinu. Da li će se ovaj sastanak zaista održati ostaje nejasno, ali sama vest je izazvala uzbunu u prestonicama, jer bi putovanje označilo Putinovu prvu posetu Evropskoj uniji od početka 2020. godine i moglo bi dodatno potkopati napore Zapada da ga izoluje.

Pored geopolitičkih razloga za ovu inicijativu i složene logistike uključene u organizovanje samita ovog obima i razmera, međutim, postavlja se fundamentalno pitanje: Može li Putin zaista ući u Evropsku uniju? Moraju se razmotriti najmanje dva različita aspekta.

Sankcije EU

Odmah nakon što su ruske trupe probile ukrajinske granice i krenule ka Kijevu, EU je brzo usvojila niz sankcija kako bi oslabila ratnu mašineriju Kremlja.

Među brojnim odlukama, države članice su sankcionisale stotine visokih ruskih zvaničnika odgovornih za planiranje i nadgledanje invazije. Crna lista je uključivala zabranu putovanja u EU i zamrzavanje lične imovine.

Putin i njegov ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, takođe su bili meta, ali uz jednu opreznost: zamrznuta je samo njihova imovina, što je simbolična mera s obzirom na neprozirnost Putinovog bogatstva. Zabrana putovanja nije uvedena kako bi se održao minimalni nivo diplomatskog kontakta.

Prema rečima tadašnjeg visokog predstavnika Žozepa Borelja, Putin je bio treći šef države na svetu koji je bio podvrgnut ličnim sankcijama EU, nakon beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka i tadašnjeg sirijskog predsednika Bašara el Asada.

To znači da će Putin verovatno završiti u Mađarskoj u tom pogledu.

Međutim, postoji još jedna prepreka: Kao deo svojih sveobuhvatnih sankcija, EU je efikasno zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione.

Prema podacima Evropske agencije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), zabrana se odnosi na avione kojima upravlja ruska avio-kompanija, registrovane u Rusiji, a u vlasništvu ili iznajmljene od strane ruskog državljanina ili entiteta, kao i na „neplanirane letove“ kojima se mogu prevoziti ruski državljani na poslovne sastanke ili turističke destinacije u EU.

Postoji nekoliko izuzetaka od ovih pravila, kao što su hitna sletanja ili humanitarne svrhe. Države članice takođe mogu da odobravaju izuzeća od slučaja do slučaja.

Prošle godine, Sergej Lavrov je otputovao na Maltu na sastanak Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), što se pokazalo veoma kontroverznim. Ministar je bio primoran da napravi sedmočasovni zaobilazni put, obilazeći evropski vazdušni prostor dok nije stigao do ostrva, gde mu je dozvoljeno da sleti iz diplomatskih razloga.

Nasuprot tome, njegovoj portparolki, Mariji Zaharovoj, kojoj je bila izrečena zabrana putovanja i zamrzavanje imovine, odbijeno je izuzeće nakon što je nekoliko prestonica uložilo prigovor.

Putin bi mogao da ima dve opcije: ili da napravi dugačak zaobilazni put da bi ušao u Mađarsku preko zemalja kandidata za EU na Zapadnom Balkanu, ili da obezbedi izuzeća od članica EU duž kraće rute: Poljske, što bi moglo biti teško, i Slovačke, što bi verovatno bilo lako.

Druga opcija bi mogla biti let iznad Crnog mora i Rumunije, lojalnog saveznika Kijeva u kojoj se nalazi multinacionalni kontingent NATO-a.

Evropska komisija, koja nadgleda sprovođenje sankcija, pozdravila je „sve korake koji vode ka pravednom i trajnom miru za Ukrajinu“, ali se nije obavezala da će olakšati planirani samit.

Ostaje da se vidi koje će mere Tramp preduzeti kako bi osigurao održavanje sastanka i da li je ovaj aspekt već bio rešen kada je budimpeštanska opcija razmatrana između predsednika SAD i Rusije.

Putinov ponovni pojav na evropskom tlu će sam po sebi predstavljati pobedu ruskog predsednika nakon godina izolacije i težak trenutak za EU, jer njeni lideri moraju da gledaju kako se ruski i američki predsednik sastaju u državi članici EU koja je stalno nastojala da potkopa kolektivnu podršku Ukrajini.

Međutim, odbijanje Putinovog putovanja u Budimpeštu predstavlja rizik da će Kremlj iskoristiti ovo da bi pojačao svoj narativ da je sama EU ta koja traži konfrontaciju sa Rusijom, a ne mir. Stav Kijeva o samitu mogao bi da utiče na rešavanje ove kontroverze.

Nalog za hapšenje MKS-a

Pored sankcija EU, koje se direktno primenjuju, Putin je predmet naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu.

Putin i Marija Aleksejevna Ljvova-Belova, komesarka za prava dece, optuženi su da su odgovorni za deportaciju i transfer desetina hiljada ukrajinske dece sa okupiranih teritorija u Rusiju, što predstavlja ratni zločin.

Ni Rusija ni Sjedinjene Američke Države nisu članice MKS-a i stoga ne priznaju njegovu nadležnost. (Kremlj je izdao nalog za hapšenje glavnog tužioca suda.)

U međuvremenu, sve zemlje EU su potpisale Rimski statut i od njih se po difoltu očekuje da učestvuju u njegovoj globalnoj borbi protiv nekažnjivosti.

Ranije ove godine, Mađarska je postala prva država članica EU koja je objavila nameru da se povuče iz Suda, kao odgovor na nalog za hapšenje izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, koji je Mađarska, kao i Sjedinjene Države, osporila.

Odluka je objavljena ubrzo nakon što je Netanjahu posetio Budimpeštu, gde ga je mađarski premijer Viktor Orban primio i otvoreno prekršio obavezu da ga uhapsi.

Međutim, povlačenje Mađarske neće stupiti na snagu do juna 2026. godine, godinu dana nakon što je podneto obaveštenje o povlačenju. U međuvremenu, zemlja će ostati obavezana Sudom.

„Povlačenje neće uticati na tekuće postupke ili pitanja koja Sud već razmatra pre datuma stupanja na snagu povlačenja“, rekao je portparol MKS-a za Euronews.

„Ako države imaju zabrinutosti u vezi sa saradnjom sa Sudom, mogu se konsultovati sa Sudom blagovremeno i efikasno. Međutim, nije na državama da jednostrano odlučuju o ispravnosti pravnih odluka Suda.“

Ključno je da MKS nema resurse za sprovođenje svojih naloga za hapšenje: on se oslanja isključivo na dobru volju pojedinačnih vlada. Prošle godine, Mongolija, članica MKS-a, suočila se sa evropskom osudom nakon što je ugostila Putina u državnoj poseti bez posledica.

Sličan scenario se odigrao kada je Orban ugostio Netanjahua u aprilu.

„Ako Putin sleti (u Budimpeštu), hapšenje bi trebalo da bude logična posledica“, rekao je visoki diplomata EU koji je želeo da ostane anoniman.

„Niko se neće iznenaditi ako Mađari ne uhapse Putina. Nije prvi put da je Mađarska prekršila svoje obaveze (prema MKS-u). Dakle, da, to je problematično.“

MKS se često susreće sa preprekom diplomatskog imuniteta.

S jedne strane, član 27 Rimskog statuta navodi da se pravila primenjuju na sva lica „bez razlike na osnovu njihovog službenog svojstva“, uključujući šefove država i vlada. S druge strane, član 98 navodi da zemlje „ne mogu da nastave postupak“ ako nalog za hapšenje krši njihovu obavezu da poštuju imunitet države koja nije članica statuta.

„Ako domaći zakon jedne zemlje nalaže da šef države ne može biti uhapšen, da šef države uživa imunitet, onda se može reći da to važi“, rekao je Mahmud Abuvasel, potpredsednik Haškog instituta za međunarodnu pravdu, za Euronews u aprilu. „Međutim, nije na toj konkretnoj državi da sama donese tu odluku. Mora se konsultovati sa MKS-om, a MKS može, iz bilo kojih razloga, zaključiti da se imunitet ne primenjuje.“

Francuska je, braneći tribunal, izjavila da ne može da uhapsi Netanjahua jer Izrael nikada nije potpisao Rimski statut. Mađarska bi sada mogla da iznese sličan argument. U stvari, zemlja je već osigurala Putinu bezbedan prolaz.

/www.euronews.com