Zašto Ukrajina želi rakete Tomahavk, a Rusija ih se plaši

Predsednik SAD Donald Tramp mogao bi da isporuči Ukrajini krstareće rakete Tomahavk dugog dometa. Da li bi ovo oružje moglo da promeni tok rata?

Predsednik Donald Tramp je poslednjih dana izjavio da ne isključuje isporuku raketa Tomahavk američke proizvodnje Ukrajini ako Rusija nastavi da odbacuje mirno rešenje tekućeg sukoba u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su on i Tramp razgovarali o raketama dugog dometa u telefonskom razgovoru, ali nije pružio dalje detalje.

Zelenski veruje da bi rakete Tomahavk mogle pomoći u okončanju ruskog rata protiv Ukrajine. „Vidimo i čujemo da se Rusija plaši da bi nam Amerikanci mogli dati Tomahavke – da bi ova vrsta pritiska mogla da funkcioniše za mir“, rekao je Zelenski 12. oktobra.

Zelenski je izjavio da ako SAD isporuče ovo oružje, Ukrajina bi ga koristila samo za napad na ruske vojne ciljeve.

Ruski predsednik Vladimir Putin, u međuvremenu, izjavio je da rakete ne predstavljaju ozbiljnu pretnju njegovoj zemlji, ali je dodao da bi njihova isporuka Ukrajini ipak predstavljala „potpuno novu, kvalitativno drugačiju eskalaciju“ u odnosima SAD i Rusije. Putinov portparol, Dmitrij Peskov, izjavio je na ruskoj državnoj televiziji da je isporuka raketa Tomahavk Ukrajini izazvala „ekstremnu zabrinutost“ u Moskvi.

Očekuje se da će se Zelenski sastati sa svojim američkim kolegom u Vašingtonu u petak. Očekuje se da će se razgovori fokusirati na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i oružje dugog dometa, rekao je on.

Provereno i testirano

Tomahavk su veoma precizne, podzvučne krstareće rakete. Dolaze u mnogo varijanti, mogu nositi različite bojeve glave, uključujući i nuklearne, i mogu se lansirati sa različitih platformi.

„Tomahavk je relativno stara raketa, razvijena 1970-ih“, rekao je za DW ukrajinski vojni stručnjak Kostjantin Krivolap. „Amerikanci su je prvobitno projektovali kao sistem za isporuku nuklearnih bojevih glava u tri varijante: lansiranje iz vazduha, lansiranje sa kopna i lansiranje sa mora.“

U početku, nuklearno naoružani Tomahavk imao je domet do 2.500 kilometara (1.554 milje). Kada su nuklearne bojeve glave zamenjene konvencionalnim bojevim glavama, domet raketa Tomahavk smanjen je na 1.600 kilometara, iako je Krivolap rekao da neke varijante i dalje imaju domet od 2.500 kilometara.

Raketni sistemi Tomahavk sa kopnenog stanja su deaktivirani nakon potpisivanja Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) između SAD i Sovjetskog Saveza 1987. godine. Međutim, nakon što su se SAD povukle iz Sporazuma INF 2019. godine tokom Trampovog prvog mandata, mnogi lanseri Tomahavk su vraćeni u upotrebu. Krivolap veruje da su Ukrajini potrebni ovi sistemi Tomahavk sa kopnenog stanja.

Ključna karakteristika rakete je njena sposobnost da leti na veoma malim visinama, prilagođavajući se terenu i izbegavajući prepreke. „Njen let na malim visinama je njena najvažnija karakteristika; ona optimalno koristi tehnologiju prilagođavanja terenu dostupnu za krstareće rakete“, rekao je Krivolap, dodajući da su to krstareće rakete sa najvećim dometom, bez nuklearnog oružja, u arsenalu Zapada.

Zašto bi Tomahavci mogli predstavljati problem za Rusiju

Krstareće rakete „Tomahavk“ su prvi put predstavljene 1983. godine i korišćene od strane američke vojske u Iraku, Libiji i Siriji. „Tomahavci“ su uspešno korišćeni za eliminisanje ruskih ciljeva protivvazdušne odbrane u Siriji 2017. i 2018. godine, rekao je Andrij Kovalenko iz Ukrajinskog centra za borbu protiv dezinformacija.

„Tomahavci koriste složene navigacione sisteme, dajući protivnicima samo nekoliko sekundi da reaguju nakon što radar otkrije rakete, rekao je. Njihovo presretanje zahteva gustu mrežu radara na niskom nivou, brzo otkrivanje ciljeva i sinhronizovanu protivvazdušnu odbranu, objasnio je.

„Ruski [odbrambeni] sistemi su u to vreme pokrivali sirijske ciljeve, ali nisu bili u stanju da obore [Tomahavke]“, rekao je stručnjak, dodajući da su rakete „posebno efikasne kada se ispaljuju u salvama, jer preopterećenje protivvazdušne odbrane povećava njihovu stopu uspeha“. Ruski sistemi S-400 ili „Pancir“ su „slabi protiv „Tomahavka“, rekao je.

Veliki domet raketa omogućio bi ukrajinskim snagama da napadnu važne vojne ciljeve duboko u ruskom zaleđu na udaljenosti do 1.600 kilometara (oko 1.000 milja), rekao je za DW Oleg Katkov, glavni urednik Defense Express-a. „Mogao bi biti uništen niz ruskih fabrika oružja.“

Američki institut za proučavanje rata (ISW) takođe veruje da bi Ukrajina mogla da koristi Tomahavke da značajno ošteti ili uništi ključne vojne objekte u Rusiji, kao što su fabrika dronova u Jelabuzi, Tatarstan, ili vazduhoplovna baza Engels-2 u Saratovu, sa koje Rusija lansira bombardere za napade velikih razmera na Ukrajinu. ISW procenjuje da bi 1.600 do 2.000 ruskih vojnih ciljeva moglo biti u dometu Tomahavka.

Koliko Tomahavka bi Ukrajina mogla da nabavi?

Ukrajinski stručnjaci se plaše da zemlja neće imati dovoljno Tomahavka da pogodi sve ove ciljeve. Nije jasno koliko Tomahavka SAD imaju u svom inventaru i koliko bi svaki koštao, rekao je Katkov. Vašington trenutno prodaje oružje Ukrajini samo putem mehanizma NATO-ove liste prioritetnih zahteva Ukrajine (PURL), koji finansiraju evropske zemlje NATO-a i Kanada, dodao je.

Tomahavci su skupi, a cene variraju u zavisnosti od zemlje kupca. Holandija, na primer, plaća 12,5 miliona dolara (10,6 miliona evra) po raketi, dok Japan plaća samo 4,25 miliona dolara, verovatno zato što SAD smatraju suseda Japana, Kinu, velikom bezbednosnom pretnjom, objasnio je Katkov.

„Ako pretpostavimo prosečan paket finansiranja PURL-a od pola milijarde dolara i koristimo japansku cenu, to bi moglo da kupi oko 117 raketa. Koristeći holandsku cenu, to bi bilo znatno manje. Stopa proizvodnje za sve varijante Tomahavka je oko 50 godišnje. To nije mnogo, što znači da Ukrajina definitivno neće dobiti hiljade, možda čak ni stotine ovih raketa“, rekao je Katkov.

Da li će Ukrajina uopšte dobiti bilo šta ili samo određeni broj zavisiće od toga kako ih Kijev koristi i da li bi mogle da promene tok rata, dodao je.

Tomahavci šalju snažnu poruku

Trampova odluka da isporuči Tomahavke Ukrajini bila je direktan odgovor na Putinovo odbijanje Trampovih mirovnih predloga za rat u Ukrajini, rekao je Džon E. Herbst, bivši ambasador SAD u Ukrajini, a sada viši direktor Centra za Evroaziju Atlantskog saveta.

„Histerija Kremlja oko moguće isporuke ovog oružja Ukrajini pokazuje da bi to moglo uticati na Putinovu politiku“, rekao je Herbst. On smatra da, iako je malo verovatno da će rakete Tomahavk odlučiti ishod rata, one bi mogle poslati snažan signal Putinu i izvršiti pritisak na Kremlj da započne mirovne pregovore.

/www.dw.com