Predsednik Paragvaja, Santijago Penja, pozvao je Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija (GA UN) da primi Tajvan kao punopravnog člana, nazivajući isključenje ostrva dugogodišnjom nepravdom koja potkopava kredibilitet multilateralnog sistema.
Govoreći u Njujorku tokom 80. sednice organizacije 24. septembra, Penja je izjavio da „Tajvan zaslužuje mesto u ovom forumu“ i nazvao njegovo odsustvo „uvredom koja slabi legitimitet naših institucija“.
Dok je Kina postepeno sticala diplomatski uticaj u Latinskoj Americi, Paragvaj ostaje jedina južnoamerička država koja održava formalne diplomatske odnose sa Tajpejem 67 godina. Penja je tvrdio da je savez zasnovan na „zajedničkim demokratskim vrednostima“, a ne na materijalnim koristima, priznajući da to dolazi sa ekonomskim troškovima, ali je naglasio da „činjenje prave stvari nema cenu“.
Tajvanska ambasada u Asunsionu javno je zahvalila paragvajskom lideru što je pokrenuo pitanje pred 193 članice UN, ističući da 23,5 miliona Tajvanaca „zaslužuje mesto u multilateralizmu“.
Paragvajski predsednik je povezao svoj poziv za prijem Tajvana sa širim zahtevom za reformu Ujedinjenih nacija. Zalagao se za reprezentativniji Savet bezbednosti, ukidanje prava veta i veće razmatranje Latinske Amerike pri izboru rukovodstva organizacije.
Penja je takođe izrazio zabrinutost zbog sve veće vojne aktivnosti u Tajvanskom moreuzu, upozoravajući da bi „sve agresivniji manevri i stalni upadi“ mogli eskalirati u krizu koja bi destabilizovala Aziju i globalni poredak.
UN zvanično priznaju Narodnu Republiku Kinu kao jedinog legitimnog predstavnika Kine, u skladu sa Rezolucijom 2758, usvojenom 1971. godine, kojom je sedište Kine premešteno iz Tajvana u Peking. Zvaničnici UN su dugo tumačili ovu rezoluciju kao da je Tajvan deo Kine, što efikasno zabranjuje Tajvanu članstvo u UN i većini agencija UN.
Međutim, ovaj stav sve više osporava nekoliko zemalja, koje tvrde da se Rezolucija 2758 nije ticala niti je sprečavala njegovo međunarodno učešće. Svaki novi zahtev za članstvo zahtevao bi odobrenje Saveta bezbednosti, gde Kina ima pravo veta.
Pored Tajvana, paragvajski lider je osudio ono što je nazvao „krizom demokratije“ širom sveta, ukazujući na političko nasilje i ograničenja prava u zemljama poput Venecuele i Nikaragve i ponovo potvrđujući svoju podršku Izraelu usred rata u Pojasu Gaze.
„Naša demokratija, koja decenijama garantuje najosnovnija ljudska prava, otelotvorena u ovom veličanstvenom instrumentu, Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima – trajnom dostignuću sistema Ujedinjenih nacija – napada se sa svih strana i iz svih tabora, i levih i desnih“, izjavio je.
Na domaćem planu, istakao je ekonomski rast Paragvaja od 5,2% u prvoj polovini 2025. godine i pad ekstremnog siromaštva na 4,1%, pripisujući ove rezultate institucionalnim reformama i socijalnim politikama.
Tajvanska vladajuća Demokratska partija (DPP) potresena kineskom špijunažom u sopstvenim redovima 
Kako se Vučić proveo u Njujorku: Jeo sendvič, popio pivo, tračak svetlosti ne vidi – a ni staru ciglu 
Američka vojska saopštila je da su ruski ratni avioni ponovo primećeni blizu Aljaske 
Zelenski kaže da Tramp „podržava“ ukrajinske odmazdne udare na ruske energetske objekte 
Tramp poziva Tursku da prestane da kupuje rusku naftu dok Erdogan traži dogovor o F-35 
Avion španske ministarke odbrane pogođen GPS smetnjama iznad ruske enklave