„Jedva čekamo“: EU poziva na zid od dronova kako bi odvratila Rusiju nakon novog incidenta u Danskoj

Danska se pridružila Estoniji, Letoniji, Finskoj, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj u projektu izgradnje „zida od dronova“ duž istočnog krila.

Evropska komisija je ponovila svoju nameru da uspostavi sistem odbrane od dronova duž istočnog krila Unije kako bi odvratila Rusiju od kršenja zajedničkog vazdušnog prostora i brzo reagovala na takva kršenja.

Za manje od mesec dana, ruski avioni su narušili vazdušni prostor tri države članice – Poljske, Rumunije i Estonije – stavljajući kontinent u stanje visoke pripravnosti. Ovi incidenti se poklapaju sa povećanim napadima na ukrajinske civile.

U ponedeljak su dva do tri velika drona primećena na aerodromu u Kopenhagenu, što je izazvalo skoro četvoročasovni poremećaj letenja. Aerodrom je kasnije ponovo otvoren, ali je upozoren na kašnjenja i otkazivanja letova. Norveški aerodrom u Oslu takođe je pogođen incidentima.

Policija je saopštila da su se uzdržali od obaranja aviona jer je rizik bio prevelik, pošto je aerodrom bio prepun, a avioni su bili stacionirani u blizini skladišta goriva.

Danska premijerka Mete Frederiksen nazvala je incident „najozbiljnijim napadom na kritičnu infrastrukturu Danske do sada“ i rekla da ne može isključiti učešće Rusije.

U utorak se Komisija osvrnula na događaje pozivajući na stvaranje zida protiv dronova, nove inicijative koju je prvi put predstavila predsednica Ursula fon der Lajen u svom obraćanju o stanju u EU.

„Za one koji su i dalje sumnjali u potrebu za zidom protiv dronova u Evropskoj uniji, evo još jednog primera koliko je on važan“, rekao je Tomas Renje, portparol Komisije za odbrambenu politiku.

„Četiri države članice bile su meta nedavnih napada u Rumuniji, Poljskoj, Estoniji, a sada i Danskoj. Upravo zato ćemo raditi na ovom zidu protiv dronova.“

Sedam zemalja članica na istočnom krilu učestvovaće u projektu: Estonija, Letonija, Finska, Litvanija, Poljska, Rumunija i Bugarska, kao i Ukrajina, koja je tokom rata razvila tehnološku prednost u proizvodnji dronova.

Danska se sada pridružila inicijativi, objavio je Renje.

Nasuprot tome, Mađarska i Slovačka, koje se graniče sa Ukrajinom, nisu deo projekta. Brisel je izjavio da bi razgovori mogli biti prošireni kasnije.

Prvi sastanak između nacionalnih predstavnika i Andrijusa Kubilijusa, komesara EU za odbranu, zakazan je za petak. Razgovori imaju za cilj da pruže informacije o postojećim kapacitetima, vojnim nedostacima i finansijskim potrebama.

„Rusija testira granice Evrope“

Ostaje nejasno kako bi odbrana od dronova mogla da funkcioniše u praksi i kakvi bi bili povezani troškovi. Očekuje se da će se projekat fokusirati i na otkrivanje i na intervenciju.

Komisija uvodi program kredita od 150 milijardi evra za povećanje odbrambenih izdataka, koji bi se mogao mobilisati za promociju domaće proizvodnje dronova, objasnio je Renje. Poljska je najveći primalac sa skoro 44 milijarde evra.

„Tehnički rad je u toku. Razmatranja su takođe u toku. Nećemo sami donositi odluku. Države članice će imati poslednju reč“, rekao je portparol novinarima.

„Dva najvažnija faktora kojima se Komisija očigledno bavi su: prvo, otkrivanje dolazećih dronova i, drugo, ono što je direktno povezano sa ovim, pitanje kako treba da reagujemo kada otkrijemo dron.“

Renje nije dao precizan datum za uvođenje odbrane od dronova, ali je napomenuo: „Nedavni događaji pokazuju da ne možemo sedeti skrštenih ruku i čekati da se nešto desi pre nego što moramo da delujemo.“

U međuvremenu, Anita Hiper, portparolka Komisije za spoljne poslove, izjavila je da prethodna kršenja vazdušnog prostora Poljske, Rumunije i Estonije ukazuju na to da bi Rusija mogla da stoji iza incidenta na aerodromu u Kopenhagenu.

„Još uvek moramo da sačekamo konačan ishod (istrage), ali ono što smo videli poslednjih nedelja ukazuje na Rusiju u smislu njenih nepromišljenih postupaka u najmanje tri države članice“, rekla je Hiper.

„Ovde vidimo jasan obrazac: Rusija testira evropske granice, testira našu odlučnost i potkopava našu bezbednost u celini.“

Odvojeno, generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorio je u utorak da je „prerano“ da se utvrdi ko stoji iza incidenta u Kopenhagenu.

„Ne želimo da vidimo nastavak ovog opasnog obrasca od strane Rusije, bilo namerno ili ne, ali smo spremni i voljni da nastavimo da branimo svaki centimetar teritorije Alijanse“, rekao je na konferenciji za novinare.

Zid od dronova je odgovor na duboko preispitivanje odbrambene politike u Evropi, izazvano potpunom invazijom Rusije na Ukrajinu i ponovnim izborom predsednika Donalda Trampa, koji je izjavio da Sjedinjene Države više neće biti glavni garant bezbednosti Evrope./Euronews/