Kako je veštačka inteligencija postala ključni faktor u informacionom ratovanju 2025.

NATO Strateški komunikacioni centar (NATO StratCom COE) sa sedištem u Letoniji u svom najnovijem izveštaju pod nazivom “Izveštaj o Virtuelnoj Manipulaciji 2025: Nova faza digitalnog informacionog ratovanja“ ukazuje, između ostalog, na novu fazu digitalnog informacionog ratovanja u kojoj veštačka inteligencija (AI) igra ključnu ulogu.

AI je, ističu, prestala da bude samo nova tehnologija i postala je moćan alat za analizu, generisanje i širenje sadržaja na mrežama.
Napredni AI modeli omogućavaju bolje razumevanje i suzbijanje manipulacija, ali istovremeno i neprijatelji koriste AI za pravljenje lažnog sadržaja i kodiranje sofisticiranih napada.

Uvedeni su AI asistenti, poput Grok na platformi X, koji olakšavaju interakciju i proveru činjenica, ali su ti sistemi, kako se navodi, još uvek podložni greškama i pristrasnostima.
Takođe, AI se koristi za generisanje verskog i drugog sadržaja, što postavlja pitanja o autentičnosti i uticaju na javno mnjenje. Sve ove promene ukazuju na potrebu za stalnim nadzorom i unapređenjem AI alata u borbi protiv zlonamernih manipulacija.

Ključni nalazi

Izveštaj analizira promenljivi pejzaž digitalnih operacija uticaja usmerenih ka NATO-u, Ukrajini, Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Takođe, izveštaj predstavlja potpunu rekonstrukciju sistema za prikupljanje i obradu podataka – proširujući se sa samo dve platforme društvenih mreža na deset.

Procene pokazuju da oko 7,9 odsto svih praćenih interakcija pokazuje statističke znake koordinacije. Poruke usklađene sa narativima Kremlja javljale su se približno dvostruko češće u odnosu na prozapadne, a čak tri puta češće kada je reč o objavama koje su se pojavljivale na više od jedne platforme. Sve to ukazuje na širi domet i snažniju sinhronizaciju operacija koje orkestrira Kremlj.
Izverštaj ukazuje da broj objava i komentara na društvenim platformama nije dovoljan pokazatelj uticaja.
Iako je X imao najveći broj objava, YouTube i Telegram pokazali su znatno veći nivo angažovanja i dometa, što, ističe se, pokazuje da platforma sa najviše sadržaja nije nužno i najuticajnija.

Prilagodljivost ruskih aktera

Jedno od ključnih zapažanja jeste prilagodljivost i oportunizam ruskih aktera, koji sve aktivnije koriste promene u politici nove američke administracije kao sredstvo za pojačano targetiranje Ukrajine, EU i NATO-a.
Osim ruskih aktivnosti, identifikovani su i analizirani strateški narativi iz Kine, posebno usmereni protiv NATO-a, čime se fokus proširuje izvan jednog aktera. Kineske poruke ističu sopstvenu snagu i pokušavaju da predstave SAD kao slabe, korumpirane i agresivne, dok su ruske poruke emotivnije i neretko klevetničke.

Veštačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u digitalnom prostoru. Danas, AI može da generiše sadržaj na više jezika, da stvara influensere iz statičnih slika i slično. Ova sposobnost omogućava brzo iskorišćavanje političkih događaja i kriza putem stvaranja obmanjujućih video, audio i tekstualnih sadržaja.
Procena je da je oko 15 odsto trenutnog softverskog koda za prikupljanje i analizu podataka generisano pomoću AI. Očekuje se da će ovaj procenat značajno rasti, jer AI ubrzava razvoj alata i servisa – označavajući početak nove ere u kojoj se ne ubrzava samo širenje informacija, već i razvoj softvera i pružanje usluga.

Izvori i distribucija sadržaja

U okviru istraživanja obrađeno je oko jedanaest miliona objava i komentara na društvenim mrežama.
Platforma X je najveći izvor (skoro polovina svih podataka), zatim sledei Telegram (oko četvrtine) i YouTube (oko 12 odsto, uglavnom duži video sadržaji usmereni na izgradnju narativa .

Ruske platforme VKoktakte i OK čine 7 odsto, sa publikom u Rusiji i ruskoj dijaspori. Preostalih pet odsto dolazi sa Facebooka, Instagrama, TikToka, Bluesky-a, Threads-a i sličnih servisa.
Engleski jezik dominira na X-u, Bluesky-u i delimično na YouTube-u, dok ruski preovlađuje na Telegramu, VK-u i OK-u. Ostale platforme pokazuju mešavinu evropskih i azijskih jezika.

Dva su glavna puta širenja sadržaja: X se koristi za širok domet (uz ograničenja koja postavlja platforma), dok su Telegram i ruske platforme orijentisani ka lojalnoj i teže dostupnom jezgru publike.
Platforma X prednjači u diskusijama o širokim geopolitičkim pitanjima, dok se Telegram i ruske platforme VK i OK koriste za specifične regionalne sadržaje i teme vezane za vojne vežbe.

Iako X, Telegram i YouTube imaju najveći broj objava, YouTube, Telegram i TikTok beleže najveći nivo angažovanja i dometa.
Zbog visoke uključenosti korisnika na pojedinim platformama, stručnjaci bi trebalo da obrate posebnu pažnju na sekcije sa komentarima, kako bi stekli dublji uvid i otkrili potencijalna kršenja pravila i prisustvo neprijateljskog govora.

Neprijateljski narativi o NATO-u

Istraživači su najpre analizirali postove usklađene sa Kremljom prema tipu objave (originalni post, podeljeni sadržaj, prošireni podeljeni sadržaj, komentari i odgovori na komentare).
Informacioni prostor povezan s Kremljom u velikoj meri se oslanja na amplifikaciju (umnožavanje poruka). Značajna većina visoko usklađenih sadržaja (58,9 odsto, odnosno ukupno 74.772) su jednostavni deljeni postovi (repostovi), dok dodatnih 3 odsto (3.798) čine prošireni repostovi.

Platforma X je glavni kanal za ovu vrstu sadržaja, sa 87,8 odsto svih repostova i 74 odsto proširenih repostova, dok je Telegram odgovoran za većinu preostale aktivnosti.

Originalni sadržaj je znatno ređi, čini samo 18,7 odsto (23.735 objava) i uglavnom se nalazi na ruskim domaćim platformama kao što su VK (42,9 odsto), OK (14,6odsto) i Telegram (32,7odsto).
Komentari su takođe značajan deo aktivnosti – Telegram dominira i po broju komentara (41,7 odsto) i po broju odgovora na komentare (66 odsto), dok YouTube sledi sa 32,8odsto i 12,2 odsto u tim kategorijama.

U periodu od maja 2024. do aprila 2025. godine ukupan broj objava je naglo porastao kao odgovor na istaknute geopolitičke događaje, a aktivnost na engleskom i ruskom jeziku beležila je uspon i pad u gotovo paralelnim talasima.
Diskusije veličaju Rusiju kao branitelja tradicionalnih vrednosti i suvereniteta, dok SAD prikazuju kao korumpiranu, degenerisanu i pod kontrolom globalističkih interesa. Zapad je kriv za sukob u Ukrajini, optužuje se za izborne prevare i zagovaranje rata. Ukrajinski napadi dronovima predstavljaju se kao provokacije.

Zapad, NATO i Ukrajina prikazuju se kao prevarantski agresori čija se ekspanzija na istok, „globalističke“ zavere, pa čak i inscenirane pandemije, navodno koriste da bi se Rusija strateški porazila izazivanjem unutrašnjih nemira i budućim napadima F-16 na Krim.
Zapadni lideri se podsmevaju kao rusofobične marionete, Ukrajina se etiketira kao fašistički proksi, a NATO kao anti-ruski alat. Ipak, autori tvrde da će Rusija slomiti svaki napad čim reši sopstvene unutrašnje probleme. Retorika je ujednačeno alarmistička, zaverenička i žestoko nacionalistička a Moskvu predstvalja kao poslednji bastion civilizacije protiv egzistencijalnog zapadnog napada.

Diskusije sa narativom o zapadnoj slabosti, obmani i opadajućoj volji za borbu u Ukrajini prikazuju NATO kao agresivnu i rusofobičnu organizaciju. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je prikazan kao sebičan i očajan, više zabrinut za ličnu moć nego za mir. Zapad je optužen za izazivanje novih frontova (npr. Moldavija, Baltik), dok se Rusija kritikuje što je previše pasivna. Drugi postovi slave ruske vojne uspehe i podsmevaju se ukrajinskom rukovodstvu, optužujući Zapad da koristi ukrajinske živote za sopstvene interese. Ton je neprijateljski, alarmantan i trijumfalistički, promovišući snažniji ruski odgovor i predstavljajući NATO kao globalnog agresora.
Objave u periodu oktobar 2024. snažno promovišu prorusk i antiukrajinski, anti-zapadni narativ, prikazujući Ukrajinu i Zelenskog kao korumpirane, nelegitimne i vojnopotesne.

Sukob se tumači kao opravdan ruski odgovor na agresiju NATO-a, „državni udar“ iz 2014. godine i progon etničkih Rusa. Zelenski je ismevan zbog diplomatskih neuspeha dok je NATO prikazan kao manipulativan, neodlučan i na kraju kao organizacija osuđena na propast. Ton je podsmešljiv, trijumfalistički i zaverenički, ističući rusku vojnu snagu, kolaps Ukrajine i moralni i strateški neuspeh Zapada.

Objave od novembra 2024. promovišu snažan proruski i anti-zapadni narativ, prikazujući Ukrajinu kao korumpiranu, slabom marionetskom državom kojom manipulišu NATO i SAD.
Rusija je predstavljena kao da deluje u odbrani od zapadne agresije, a nedavni raketni napadi (kao „Orešnik“) ističu se kao dokaz ruske superiornosti i zapadne ranjivosti.

NATO je optužen za planove da podeli Ukrajinu i eskalira sukob pod lažnim izgovorima.
Objave iz januara ove godine zauzimaju izrazito agresivan, proruski stav, prikazujući NATO kao neprijateljsku, korumpiranu silu koju vode moralno posrnule elite. Ukrajina je okrivljena za rat i optužena za zločine, dok je Rusija hvaljena zbog vojne snage i opravdava se njeno zaoštravanje sukoba, uključujući i nuklearne pretnje. Ton je otvoreno neprijateljski, zaverenički i prezriv, zagovarajući oštrije ruske akcije i potpuni poraz Ukrajine.

Objave s početka februara 2025. na društvenim mrežama prikazuju rat u Ukrajini kao “proxy rat“ SAD/Zapada protiv Rusije, pokrenut „globalističkim“ i „neokonzervativnim“ agendama i širenjem NATO-a. Glavne teze su zapadne akcije (sankcije, podrška Ukrajini) koje su se “obile o glavu, dovodeći do pobede Rusije i pada Zapada”. Članstvo Ukrajine u NATO-u je opasna provokacija ka Trećem svetskom ratu, Zelenski je „psihopata“, „narkoman“ ili „lutka“; zapadni lideri poput britanskog premijera Kira Starmera i generalnog sekretara NATO-a Mark Rutea su nesposobni „globalisti“ koji guraju rat.

Predsednik SAD Donald Tramp je pozitivna sila koja sarađuje sa Putinom na okončanju sukoba. Ton je izrazito agresivan, zaverenički i trijumfalistički u pogledu percipiranih zapadnih neuspeha, koristeći zapaljiv jezik protiv protivnika, dok hvali Trampa i predviđa uspeh Rusije.

Teme tokom perioda s kraja februara 2025. razvijaju se od veličanja Rusije kao moralnog uporišta i prikazivanja Ukrajine kao neuspešne zapadne lutke, ka prikazu NATO-a i EU kao globalističkih alata koji orkestriraju rat, društveni kolaps i digitalnu represiju.
Poruke odražavaju neprijateljstvo prema zapadnim liderima, trijumfalizam zbog snage Rusije i pozive na otpor navodnoj elitističkoj globalnoj agendi.

Tokom celog perioda identifikovano je ukupno 1924 pro-Kremlj poruka nasuprot 902 pro-zapadna . Od toga je 1128 pro-Kremlj bilo multiplatformsko, dok je samo 350 pro-zapadnih imalo multiplatformski karakter.
Proruske poruke često kritikuju ulogu NATO-a u eskalaciji rata u Ukrajini, prikazujući ga kao opasan i nepotreban sukob. Narativi naglašavaju razorne posledice zapadne podrške Ukrajini i tvrde da je ruski otpor stav protiv globalističke agende koja potkopava tradicionalne vrednosti. Neke poruke takođe sugerišu da rat koristi globalnim elitama, dok obični ljudi trpe.
Antiruske poruke snažno zagovaraju integraciju Ukrajine u NATO, prikazujući savez kao neophodnu zaštitu od ruske agresije. Mnoge od ovih komunikacija takođe ističu da Zapad, predvođen NATO-om, mora podržati slobodu Ukrajine, a istaknuti lideri brane strateški značaj NATO-a u suočavanju sa ruskim ekspanzionizmom.

Nakon američkih izbora preovlađuje narativ hvaljenje potencijalnog partnerstva Trampa i Putina, kritika “duboke države” i NATO politika, kao i tvrdnje da bi zapadna podrška i sankcije samo pojačale konflikt.
Tokom celog postizbornog perioda, Kina je dosledno predstavljana kao zemlja u usponu, a Amerika u padu, sa povezanim pričama koje jačaju temu o snažnoj Rusiji i Kini naspram podeljenog Zapada, sugerišući da samo sporazum pod vođstvom Trampa može sprečiti katastrofu.

Ukupno 273.000 objava i komentara o temi „NATO i Baltik“ pronađeni su na Telegramu (54 odsto), zatim na YouTube-u (17odsto), OK (12odsto), VK (9odsto) i X (6odsto).

Preostalih 2 odsto potiče sa još pet drugih platformi. Godišnjica ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2025. zabeležila je najveći nedeljni broj objava (105.000), sa pro-kremljovskim izvorima koji dovode u pitanje posvećenost NATO-a odbrani Baltika.

Asimetrična moć platforme X

Tokom protekle godine, Elon Mask je često koristio svoj nalog na platformi X da izrazi stavove koji su usklađeni sa pogledima američke administracije o Ukrajini. Kada je veliki jezički model X platforme, Grok, sumirao reakcije na Maskove izjave, ustanovljeno je da je većina online diskusija bila kritična prema njegovim stavovima.

Pre američkih izbora u novembru 2024. godine, Elon Mask je često pominjan u diskusijama o operacijama uticaja, pojavljujući se u otprilike 9.600 postova sa procenjenih 240 miliona potencijalnih prikaza. Narativi su ga prikazivali kao nekog ko promoviše pro-Tramp, anti-Bajden, anti-NATO i skeptične stavove prema Ukrajini, zalažući se za smanjenje vojne pomoći Zapada. Takođe i kao potencijalnog kreatora politika zainteresovanog da se pridruži budućoj Trampovoj administraciji, kritičnog prema „globalističkim“ liderima EU i regulativama o slobodi govora, u sukobu sa Briselom oko moderacije sadržaja te ključnog donosioca odluka u vezi sa Starlinkom, koji može uticati na ukrajinske napade i eskalaciju sukoba.

Prilike i rizici koje donosi platforma X

U aprilu 2025. godine, X je revidirao svoju politiku autentičnosti, koja sada nalaže da svi nalozi koji se bave parodijom, komentarima ili fan sadržajem (PCF nalozi) moraju jasno da se identifikuju sa oznakama poput „lažno“ ili „parodija“ u svojim nadimcima. Takođe, ovim nalozima nije dozvoljeno da koriste iste profilne slike kao osobe koje eventualno imitiraju.
Pošto se plave potvrde (plavi štrikeri) sada mogu kupiti, one više nisu kredibilan alat za verifikaciju, što je verovatno jedan od glavnih razloga za revidiranje ove politike.
Iako nova oznaka treba da smanji zabunu i ograniči mogućnost zlonamernih aktera da se lažno predstavljaju kao pouzdani mediji, ona je samostalno dodeljena od strane korisnika. U konačnici, sve zavisi od toga koliko će X efikasno sprovoditi politiku autentičnosti.

Narativi kineske vlade

Partnerstva NATO-a sa zemljama u Indo-Pacifičkom regionu razvijaju se već duže vreme. Saradnja je intenzivirana kroz različite formate i sporazume, kao što su učešće država iz Indo-Pacifičkog regiona na NATO samitima i drugim visokorangiranim sastancima, uključujući i sastanak ministara odbrane NATO-a prvi put održan 2024. godine, kao i kroz ITPP (Program pojedinačno prilagođenog partnerstva).

Istovremeno, kineska vlada povremeno iskazuje kritičke stavove prema angažovanju NATO-a u Indo-Pacifiku (Azijsko-Pacifičkom regionu), tvrdeći da su ove NATO aktivnosti zasnovane na “mentalitetu Hladnog rata” i da će narušiti regionalnu dinamiku. Takve narative kineska vlada redovno iznosi na konferencijama za štampu Ministarstva spoljnih poslova (MFA). Moguće je da kineska vlada želi da širi ove poruke o NATO-u kako bi stvorila negativan sentiment prema njegovom prisustvu u Indo-Pacifiku.
Ukoliko bi takav negativan sentiment rastao na globalnom nivou, saradnja između NATO-a i partnera iz Indo-Pacifičkog regiona mogla bi biti ugrožena. Zbog toga je važno pratiti kako se kineske narative percipiraju u informacionom okruženju.
U izveštaju su analizirane objave na društvenim mrežama koje se odnose na NATO i Indo-Pacifik i koje sadrže jedan ili više od 22 ključne frazekoje koristi kinesko Ministarstvo spoljnih poslova da kritikuje NATO-ovu posvećenost Indo-Pacifiku. Ukupno je prikupljeno 15.577 objava.

Nakon detaljnije analize sadržaja, ispitano je oko trećine prvobitno prikupljenih objava sa platformi kao što su YouTube, X, Telegram, Facebook, TikTok, VK, BlueSky i Instagram.

Pritom, YouTube se izdvojio kao najbrže rastući kanal: sa 726 relevantnih objava i komentara o ovoj temi 27. maja 2024. godine, na 12.117 objava 24. februara 2025. godine – što predstavlja rast od oko 16 puta, sa vrhuncem otprilike na dvogodišnjicu rata.
Studija pokazuje da, uprkos mnogim sličnostima, strateški kineski komunikacioni pristup u nekim aspektima odstupa od ruskog. Zvanična kineska komunikacija deluje strateški, smireno i strpljivo, naglašavajući slabosti SAD sa pozicije snage. Nasuprot tome, ruska neprijateljska komunikacija ima tendenciju da bude emotivnija.

Transformacija virtuelnog prostora putem AI predmet je stalnog praćenja, naročito iz perspektive “plavih” (defanzivnih) i “crvenih” (neprijateljskih) timova. Jasno je da AI više nije samo nova tehnologija, već značajna snaga sa ozbiljnim uticajem na obe strane informacionog pejzaža.

Za defanzivne napore, najvažniji napredak ostvarен je u analizi multimodalnog sadržaja, što značajno poboljšava našu sposobnost da razumemo i suprotstavimo se složenim kampanjama zlonamerne manipulacije. Istovremeno, AI veštine u kodiranju donose i prilike i izazove.

NATO Strateški komunikacioni centar opremljen za razvoj naprednih AI alata za analizu, istražuje potencijal sofisticiranih asistenata za kodiranje. U ovom izdanju Virtual Manipulation Brief (VMB), oko 15 odsto koda je generisano pomoću AI, a očekuje se da će taj procenat rasti sa budućim verzijama kako integrišemo naprednije modele.
Šta se promenilo sa novom generacijom moćnijih multimodalnih i AI modela sa dugim kontekstom?

U martu 2025. X je uveo mogućnost direktne komunikacije sa Grokom u odgovorima. Sličan bot za X napravljen je ranije od strane Perplexity-ja, dok je FactSparrow još 2021. pionirski uvodio proveru činjenica u realnom vremenu unutar niti na X-u.
Interakcije sa ovim botovima nisu ograničene samo na proveru činjenica već ih korisnici koriste i za debate, generisanje slika i slično.
Međutim, ovi botovi su podložni uobičajenim AI manama – nekonzistentnom rezonovanju i povremenim pristrasnim ili neprikladnim odgovorima. Uprkos ovim nedostacima, X je na pragu da zameni svoj tradicionalni sistem preporuka sadržaja sistemom koji pokreće Grok, ali uticaj te promene tek treba da se vidi.

Namerno manipulisanje ovim sistemima može imati ozbiljne posledice, što je ilustrovano nedavnom generacijom mišljenjem obojenog sadržaja o „belom genocidu u Južnoj Africi“ od strane Groka.

Ovaj događaj naglašava ključni značaj i inherentne teškoće u osiguravanju neutralnosti, transparentnosti i istinitosti ovakvih naprednih AI sistema koje će šira populacija koristiti i videti.
Takođe, kako Francuska preuzima veću ulogu u bezbednosti EU, predsednik Emanuel Makron i njegova supruga su više puta bili meta deepfake kampanja. Na primer, kampanja je posebno ciljala lidere EU, uključujući i predsednika Makrona.

Zanimljivo je da su, kada su autentični korisnici u konverzaciji pitali Grok o ovim tvrdnjama, sve one od strane AI sistema bile opovrgnute kao neverodostojne.

Dana 7. maja 2025. godine, na TikToku, X, Telegramu, VK, OK i nekoliko ruskih zabavnih platformi pojavilo se više video snimaka koji su tvrdili da je, uprkos svim ograničenjima, Besmrtni puk (ruska patriotska inicijativa gde učesnici marširaju držeći portrete rođaka koji su se borili u Drugom svetskom ratu) ponovo stigao u Berlin. Video snimci su imali natpise poput „80 godina kasnije, oni su se vratili u Berlin.“
Identifikovano je najmanje pet različitih klipova koji su prikazivali bilborde na različitim lokacijama u Berlinu sa portretima sovjetskih vojnika, čime se jačala verodostojnost tih narativa.

Zaključci

AI postaje ključni faktor u informacionom ratovanju 2025. sa značajnim napretkom u automatizaciji i analizi podataka. Pro-ruske i pro-kineske manipulacije sve više sarađuju i koriste AI-generisani sadržaj, poput deepfake videa, za širenje dezinformacija na više društvenih mreža simultano. Očekuje se da će u budućnosti ovi neprijateljski akteri koristiti napredne AI protokole za koordinisano i brzo širenje manipulacija.

Ruski narativi ciljaju na diskreditaciju NATO-a i Zapada, dok Kina nastoji da ospori ulogu NATO u Indo-Pacifiku koristeći „hladnoratovsku“ retoriku. Pojava sofisticiranih AI alata i deepfake tehnologija dodatno komplikuje proveru istinitosti sadržaja, pa je neophodno unaprediti mehanizme zaštite i detekcije kako bi se odbranili od ovih pretnji./The Geopost/