Rusija odgovara na razgovore u Vašingtonu masovnim napadima dronovima i raketama na Ukrajinu

Rusija je pokrenula jedan od svojih najvećih vazdušnih napada na Ukrajinu u avgustu, ubivši 15 ljudi i ranivši 76 u nekoliko regiona.

Izveštaji UN pokazuju da civilne žrtve u Ukrajini rastu zbog intenziviranih ruskih napada, a broj žrtava u julu je najveći od maja 2022. godine.

Rusija je lansirala 270 dronova i 10 raketa na Ukrajinu 19. avgusta kao kinetički odgovor na razgovore ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i ključnim evropskim saveznicima u Beloj kući.

Ukrajinski regionalni zvaničnici saopštili su da je u roku od 24 sata, u ruskom granatiranju poginulo 15 ljudi, a povređeno najmanje 76 drugih u Harkovskoj, Donjeckoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.

Poltavska oblast je, kako se izveštava, posebno teško pogođena, sa preko 1.500 stanovnika bez struje. U Černigovu, dronovi su oštetili infrastrukturu i poremetili snabdevanje električnom energijom.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha osudio je ruske napade kao „suprotnost miru“, dok je „Vašington naporno radio na promociji mira“.

Stanovnici Kijeva koji su razgovarali sa ukrajinskim servisom Radio Svoboda (RFE/RL) izrazili su malo oduševljenja najnovijim diplomatskim naporima.

„Nakon što su proširili crveni tepih za [ruskog predsednika Vladimira Putina], izgubila sam svaku veru u čovečanstvo i više ne verujem da se situacija može poboljšati“, rekla je jedna žena.

Jedna stanovnica je rekla da nije sigurna da je dobra ideja da Zelenski razgovara sa Putinom, koga je nazvala „čudovištem“.

„Kako možete da ga pogledate u lice posle sveg zla koje je počinio? Kako možete da mu se rukujete? Ne mogu to da zamislim“, dodala je.

Ipak, razgovori u Vašingtonu su završeni Trampovim obećanjem da će Putina dovesti za pregovarački sto sa Zelenskim.

Ukrajinski predsednik je više puta rekao da je spreman da razgovara, ali Putin nije. Nakon sastanaka u Vašingtonu, saopštenje Kremlja je nejasno pomenulo kontakte na višem nivou između Moskve i Kijeva — ali bez pominjanja dva lidera po imenu.

„Svaki kontakt između najviših lidera mora biti pripremljen sa najvećom pažnjom“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov 19. avgusta.

Evropski lideri su izrazili skepticizam da bi Putin bio spreman da razgovara bez pritiska SAD. U Vašingtonu, nemački kancelar Fridrih Merc je rekao: „Ne znamo da li će ruski predsednik imati hrabrosti da učestvuje na takvom samitu. Stoga je neophodno ubeđivanje.“

Međutim, u intervjuu za Foks njuz 19. avgusta, Tramp je izjavio da je Putin pristao da se sastane sa Zelenskim tokom telefonskog razgovora prethodnog dana.

„Saznaćemo više o predsedniku Putinu u narednim nedeljama… Moguće je da neće želeti da sklopi dogovor“, dodao je Tramp.

Najnoviji ruski napadi podvlače sve veće gubitke među ukrajinskim civilima i infrastrukturom. Rusija negira da je svesno ciljala nevojne ciljeve, ali napadi redovno uništavaju kuće, bolnice, škole i energetska postrojenja.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu bile su još jedna ključna tema na razgovorima u Vašingtonu. Zelenski je rekao da je razgovarano o programu kupovine američkog oružja za odbranu Ukrajine vrednom 90 milijardi dolara.

Zelenski je takođe rekao da su američki i evropski lideri razgovarali o „bezbednosnim garancijama za Ukrajinu iz Člana 5“, dodajući da je važno da te garancije odvrate Putina od ponovnog pokušaja okupacije delova Ukrajine. Član 5 NATO sporazuma je klauzula o međusobnoj odbrani alijanse.

Međutim, nisu dati detalji o tome kako će ovo funkcionisati i mnoge sumnje ostaju.

U međuvremenu, borbe na frontu se nastavljaju nesmanjenom brzinom. Ukrajinski Generalštab je 19. avgusta saopštio da je u poslednja 24 sata zabeleženo 186 sukoba, pri čemu je Rusija izvela dva raketna napada, 78 vazdušnih udara i 162 vođene bombe.

Najteže borbe su koncentrisane oko grada Pokrovska u Donjeckoj oblasti.

Misija UN za posmatranje ljudskih prava u Ukrajini izdala je upozorenje, naglašavajući da intenziviranje ruskih napada razara živote civila, posebno u zajednicama na prvoj liniji fronta.

„Sa 286 poginulih civila i 1.388 povređenih, broj žrtava u julu bio je najveći od maja 2022. godine i takođe je premašio brojke za jun 2025. godine“, izvestila je misija prošle nedelje. Dodala je da je nagli porast prvenstveno posledica povećane upotrebe avionskih bombi i dronova kratkog dometa.

Danijela Bel, šefica Misije UN za posmatranje ljudskih prava, naglasila je da eskalacija prvenstveno pogađa ranjive populacije.

„Bez obzira da li ste u bolnici ili zatvoru, kod kuće ili na poslu, blizu ili daleko od linija fronta, ako ste danas u Ukrajini, u opasnosti ste da budete ubijeni ili povređeni u ratu“, rekla je Bel.

„Rizik je znatno veći nego prošle godine i nastavlja da raste.“/Rferl/