Evropski lideri će se pridružiti Zelenskom u razgovorima sa Trampom

Evropski lideri će pratiti ukrajinskog predsednika Zelenskog tokom njegove ključne posete Beloj kući radi sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Ruski predsednik Vladimir Putin je navodno ponudio sporazum o zamrzavanju trenutnih linija fronta u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti ako se Kijev povuče iz Donjecke i Luganske oblasti.

Ukrajina i Rusija nastavljaju razmenu vazdušnih udara. Izveštava se da je najmanje pet ljudi poginulo u ruskim bombardovanjima u Donjeckoj oblasti.

Evropski lideri će se pridružiti ukrajinskom predsedniku Zelenskom na planiranom sastanku sa predsednikom SAD Donaldom Trampom kako bi razgovarali o koracima za okončanje rata u Ukrajini, dok Moskva i Kijev nastavljaju razmenu vazdušnih udara. Dok Ukrajina insistira na tome da Evropa učestvuje u pregovorima o rešavanju sukoba, evropski lideri će pratiti Zelenskog u Vašington 18. avgusta.

„Sutra ću prisustvovati sastanku sa predsednikom Trampom i drugim evropskim liderima u Beloj kući“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Nakon izjave fon der Lajen, brojni evropski lideri i generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe su najavili svoje učešće.

Očekuje se da će prisustvovati francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni i finski predsednik Aleksander Stub.

„Naš cilj za sutrašnje razgovore je da predstavimo jedinstveni front između Ukrajine i njenih evropskih saveznika“, rekao je Makron.

„Ako danas pokažemo slabost prema Rusiji, postavljamo temelje za buduće sukobe“, dodao je.

Ranije je fon der Lajen primila Zelenskog u Briselu, gde su učestvovali u konferencijskom pozivu sa liderima evropskih pristalica Ukrajine.

„Važno je da Evropljani budu uključeni u svakoj fazi kako bi se obezbedile pouzdane garancije bezbednosti zajedno sa Amerikom“, napisao je Zelenski u X-postu 16. avgusta nakon razgovora SAD i Rusije na Aljasci.

Samit na Aljasci, održan 15. avgusta, bio je diplomatski angažman najvišeg nivoa između Vašingtona i Moskve od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Međutim, čini se da nije doveo do značajne promene u ratnim ciljevima predsednika Vladimira Putina u Ukrajini.

Prema neimenovanim izvorima koje je citiralo nekoliko novinskih organizacija, Putin je rekao Trampu da bi mogao da pristane na zamrzavanje linija fronta u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti Ukrajine ako se Ukrajina potpuno povuče iz Luganske i Donjecke oblasti.

Rusija tvrdi da je anektirala sve četiri oblasti. Ona kontroliše veći deo Luganske oblasti i oko 70 procenata Donjecke oblasti, kao i delove Zaporoške i Hersonske oblasti.

Zelenski je 17. avgusta u Briselu rekao da trenutne linije fronta smatra osnovom za pregovarački proces i sugerisao da Putin „nije postigao nikakav uspeh“ u ratom razorenoj Donjeckoj oblasti. „Za dvanaest godina nije uspeo da je osvoji“, dodao je.

U objavi na društvenim mrežama nakon sastanka na Aljasci, Tramp je izjavio da su „svi zaključili da je najbolji način da se okonča užasan rat između Rusije i Ukrajine direktno preći na mirovni sporazum koji bi okončao rat, a ne samo na sporazum o prekidu vatre“.

Ukrajina i njeni evropski saveznici, kao i Sjedinjene Države, dugo su pozivali na prekid vatre kao korak ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim u Briselu, fon der Lajen je novinarima rekla da je za Evropu reč „prekid vatre“ manje važna od potrebe da se zaustavi ubijanje.

„Nije važan sam termin, već sadržaj. Veoma je važno organizovati trilateralni sastanak između predsednika Ukrajine, predsednika Sjedinjenih Država i predsednika Rusije što je pre moguće“, rekla je.

Prema rečima neimenovanog bivšeg zvaničnika Kremlja koga je citirao Fajnenšel tajms, Putin je takođe ponovio svoje zahteve u vezi sa onim što je nazvao „osnovnim uzrocima“ sukoba. To uključuje prekid napora Ukrajine za pristupanje NATO-u i smanjenje vojnog prisustva NATO-a na njenom istočnom krilu.

Međutim, Stiv Vitkof, izaslanik koji se smatra jednim od glavnih američkih pregovarača sa Moskvom, sugerisao je da su se Tramp i Putin složili da Ukrajini daju „snažne bezbednosne garancije“.

„Nazvao bih ih prekretničkim“, rekao je Vitkof za CNN 17. avgusta.

Na pitanje ukrajinskog servisa RSE, Zelenski je izjavio da je jedina prava bezbednosna garancija trenutno ukrajinska vojska.

„Da li postoji [raspoređivanje trupa]? Da li imamo protivvazdušnu odbranu kao druge zemlje? Da li imamo [kompletan paket protivvazdušne odbrane]? To su samo pitanja u ovom trenutku. Zaista su nam potrebni odgovori“, dodao je Zelenski.

Uprkos možda najznačajnijim diplomatskim naporima od februara 2022. godine, Rusija i Ukrajina su nastavile međusobne vazdušne napade.

Najmanje pet ljudi je poginulo, a četiri su povređene u ruskom granatiranju u Donjeckoj oblasti, prema rečima Vadima Filaškina, šefa lokalne vojne administracije.

„U poslednja 24 sata, ruske snage su 38 puta pucale na naselja u Donjeckoj oblasti“, napisao je u Telegram postu 17. avgusta.

U Rusiji je ukrajinski napad dronom oštetio dalekovod na železničkoj stanici u Voronješkoj oblasti, koja se graniči sa Ukrajinom, rekao je regionalni guverner Aleksandar Gusev. Rekao je da je u napadu povređen železnički radnik./Rferl/