Evropske diplomate izveštavaju da nema napretka nakon razgovora u Ženevi dok Tramp razmatra akciju SAD u Iranu

Izrael i Iran su razmenili nove udarce 20. juna, dok su diplomatski napori Francuske, Velike Britanije i Nemačke rezultirali samo saopštenjem u kojem izražavaju „duboku zabrinutost“ zbog eskalacije tenzija i spremnost da se ponovo sastanu.

Ministri spoljnih poslova tri zemlje, zajedno sa šefom spoljne politike Evropske unije, razgovarali su nekoliko sati sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem u Ženevi.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami izjavio je nakon razgovora da su „veoma zainteresovani da nastave tekuće diskusije i pregovore sa Iranom“.

Iako su razgovori završeni bez napretka, u naknadnom saopštenju EU se navodi da su ministri „izrazili stav da sve strane treba da se uzdrže od koraka koji vode ka daljoj eskalaciji u regionu i da hitno traže pregovaračko rešenje kako bi se osiguralo da Iran nikada ne dobije ili stekne nuklearno oružje“.

Ministri su ponovili svoju dugogodišnju zabrinutost zbog širenja iranskog nuklearnog programa, za koji su rekli da „nema kredibilnu civilnu svrhu“. U saopštenju se navodi da su takođe razgovarali o načinima ka pregovaračkom rešenju, naglašavajući „hitnost pitanja“.

Nakon što je Bela kuća objavila da će američki predsednik Donald Tramp doneti odluku „u roku od dve nedelje“ o tome da li će direktno intervenisati u borbama, sastanak je dobio još veći značaj kao način da se okončaju vazdušni napadi u kojima su ubijeni civili na obe strane.

Pre sastanka, francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da će Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo „staviti na sto diplomatsko rešenje“ u Ženevi, koje bi uključivalo praćenje iranskih balističkih aktivnosti i finansiranje njegovih posrednika u regionu, nastavak rada Međunarodne agencije za atomsku energiju u Iranu kako bi se osiguralo da se obogaćivanje uranijuma zaustavi i oslobađanje stranih državljana koje trenutno drži Teheran.

Makron je izrazio nadu da će Iran „pokazati spremnost da se pridruži pregovaračkoj platformi koju stavljamo na sto“. U saopštenju objavljenom nakon sastanka nije bilo pominjanja predloga ili iranskog odgovora na njega.

Izrael je pretio daljim napadima na iranska nuklearna postrojenja i balističke rakete, jer nasilje nije pokazivalo znake jenjavanja nedelju dana nakon što su izraelski vazdušni napadi počeli.

„Na osnovu činjenice da postoji značajna prilika za pregovore sa Iranom, koji se mogu, a i ne moraju dogoditi u bliskoj budućnosti, doneću odluku u naredne dve nedelje“, rekla je portparolka Bele kuće Karolina Livit, čitajući Trampovu poruku 19. juna.

Tramp „zainteresovan za diplomatsko rešenje“

Pentagon je u prošlosti priznao da je pomogao u obaranju iranskih raketa ispaljenih na Izrael, ali nije učestvovao u ofanzivnim operacijama protiv Irana.

Tokom konferencije za novinare, Livit je rekla da američki predsednik favorizuje diplomatsko rešenje sa Teheranom, ali da je njegov primarni cilj da osigura da Iran ne može da nabavi nuklearno oružje.

Ponovila je Trampov zahtev da svaki sporazum mora da zabrani obogaćivanje uranijuma od strane Irana i da osigura da Teheran ne može da nabavi nuklearno oružje.

Iran je insistirao da je njegov nuklearni program u civilne svrhe i često se protivio zabrani obogaćivanja uranijuma.

„Predsednik je uvek zainteresovan za diplomatsko rešenje… On je pre svega mirotvorac. On je predsednik mira kroz snagu. Dakle, ako postoji prilika za diplomatiju, predsednik će je uvek iskoristiti“, rekla je Livit.

„Ali se ne plaši ni da upotrebi snagu, moram dodati“, rekla je novinarima.

Na svojoj platformi „Truth Social“, Tramp je odbacio izveštaj Volstrit žurnala pozivajući se na tri osobe upoznate sa tim pitanjem. U njemu se navodi da je savetnicima rekao da je odobrio planove da se američke snage pridruže Izraelu u napadu na Iran, ali da će prvo sačekati da vidi da li će Teheran odustati od svog nuklearnog programa.

„Volstrit žurnal nema pojma šta mislim o Iranu!“, napisao je Tramp.

Blumberg je takođe izvestio, pozivajući se na ljude upoznate sa tim pitanjem, da se američki zvaničnici spremaju za mogući napad na Iran u narednim danima, moguće tokom vikenda.

U izjavi novinarima 18. juna, Tramp je rekao da „ne želi da se bori“ protiv Irana, ali da bi mogao biti primoran da sprovede takve operacije kako bi sprečio Teheran da razvije nuklearno oružje.

„Ne tražim borbu“, rekao je. „Ali ako imate izbor između borbe i davanja [Iranu] nuklearnog oružja, onda morate da uradite ono što morate.“

„Možda ćete morati da se borite“, rekao je kasnije.

„Možda hoću. Možda neću. Mislim, niko ne zna šta ću da uradim“, rekao je kasnije Tramp novinarima ispred Bele kuće.

Postrojenje za obogaćivanje uranijuma

U televizijskom intervjuu, premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je Izrael „sposoban da napadne sva iranska nuklearna postrojenja“, ali „svaka pomoć je dobrodošla“.

„Tramp će učiniti ono što je dobro za Sjedinjene Države, a ja ću učiniti ono što je dobro za Državu Izrael“, rekao je Netanjahu.

Veliki deo spekulacija oko napada usredsređen je na iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordou, koje je skriveno ispod planine i smatra se nepristupačnim za izraelsko oružje, ali ranjivim na američke „bombe za razbijanje bunkera“.

Izrael se 19. juna zavetovao da će „eliminisati“ nuklearnu i balističku raketnu pretnju Teherana nakon što su iranski vazdušni napadi pogodili bolnicu.

Izraelski vojni zvaničnici rekli su da je Iran 19. juna napao nekoliko naseljenih područja u zemlji, uključujući bolnicu u južnom gradu Beršeba. Lokalni mediji su izvestili da je jedno odeljenje u bolnici teško oštećeno i da je 40 ljudi pretrpelo uglavnom lakše povrede.

Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je napao izraelski vojni i obaveštajni štab u blizini medicinskog centra Soroka – jedinog centra za traumu nivoa 1 na jugu Izraela – u Beršebi, prema novinskoj agenciji Tasnim, povezanoj sa IRGC.

Izrael je saopštio da je 19. juna bombardovao nuklearne ciljeve u Iranu, uključujući objekte u Natanzu i Isfahanu. Lokalitet Bušer, dom jedine funkcionalne nuklearne elektrane u zemlji, bio je pogođen, ali je kasnije povukao tu izjavu.

Rano ujutro 20. juna, izraelska vojska je izdala upozorenje na evakuaciju stanovnika industrijske zone iranskog sela Koleš Talešan i saopštila da planira da pogodi vojnu infrastrukturu tamo. Detalji nisu odmah bili dostupni.

Izrael je pokrenuo aktuelnu ofanzivu protiv Irana 13. juna, tvrdeći da je to neophodno da bi se zaustavio iranski nuklearni program. Prema podacima grupa za ljudska prava, više od 600 ljudi, uključujući civile, je ubijeno. Iran je odgovorio ispaljivanjem dronova i raketa na Izrael, ubivši oko 24 osobe, prema izraelskim zvaničnicima.

Veliki deo iranskog vojnog i naučnog rukovodstva je ubijen u vazdušnim napadima.

/www.rferl.org